Законы России
 
Навигация
Популярное в сети
Курсы валют
03.10.2017
USD
57.81
EUR
67.91
CNY
8.69
JPY
0.51
GBP
76.98
TRY
16.13
PLN
15.73
 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 13.07.2006 ДЕЛО "ДУБИНСКАЯ (DUBINSKAYA) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

Текст документа с изменениями и дополнениями по состоянию на ноябрь 2007 года

Обновление

Правовой навигатор на www.LawRussia.ru

<<<< >>>>


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                   ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
   
                              ПЕРВАЯ СЕКЦИЯ
   
        ДЕЛО "ДУБИНСКАЯ (DUBINSKAYA) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                           (Жалоба N 4856/03)
   
                           ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
   
                     (Страсбург, 13 июля 2006 года)
   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен  Уполномоченным Российской Федерации
   при Европейском суде по правам человека П. Лаптевым.
   
       По  делу  "Дубинская  против  Российской Федерации" Европейский
   суд по правам человека (Первая секция), заседая Палатой в составе:
   Х.Л. Розакиса, Председателя Палаты,
   Н. Ваич,
   А. Ковлера,
   Э. Штейнер,
   Х. Гаджиева,
   Д. Шпильманна,
   С.Э. Йебенса, судей,
   а также при участии С. Нильсена, Секретаря Секции Суда,
   заседая 22 июня 2006 г. за закрытыми дверями,
   принял следующее Постановление:
   
                                ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было  инициировано  жалобой  (N 4856/03), поданной 23
   января  2003  г.  в  Европейский  суд  против  Российской Федерации
   гражданкой  России  и Израиля Галиной Рувимовной Дубинской (Галиной
   Дубински  (Galina  Dubinsky)  (далее - заявитель) в соответствии со
   статьей  34 Европейской конвенции о защите прав человека и основных
   свобод.
       2.   Изначально   интересы   заявителя   в   Европейском   суде
   представлял  Д.  Штейнберг, адвокат из г. Москвы, а впоследствии Л.
   Ван  Кампен-Насырова,  юрист  из  г.  Хельмонд,  Нидерланды. Власти
   Российской   Федерации   в   Европейском   суде  были  представлены
   Уполномоченным  Российской Федерации при Европейском суде по правам
   человека П.А. Лаптевым.
       3.  28  февраля  2005  г. Европейский суд решил коммуницировать
   жалобу  заявителя  властям  Российской  Федерации. В соответствии с
   пунктом  3  статьи  29  Конвенции Европейский суд решил рассмотреть
   данную жалобу одновременно по вопросу приемлемости и по существу.
   
                                  ФАКТЫ
   
                         I. Обстоятельства дела
   
   4. Заявитель, 1941 года рождения, проживает в г. Тель-Авиве.
       5.  27  августа  1993 г. заявитель получила травму в результате
   дорожно-транспортного происшествия, произошедшего в г. Москве.
       6.   12   мая  1995  г.  заявитель  подала  гражданский  иск  в
   Чертановский   районный   суд  г.  Москвы  к  водителю  автомобиля,
   признанному  виновным  в  дорожно-транспортном  происшествии,  и  к
   собственнику     автомобиля    -    московскому    филиалу    банка
   "Тверьуниверсалбанк"  о  возмещении  неполученной заработной платы,
   расходов   по   медицинскому   лечению   и  транспортных  расходов,
   понесенных   в  результате  дорожно-транспортного  происшествия,  в
   размере  6700 долларов США и компенсации морального вреда в размере
   15000  долларов  США. На копии искового заявления, представленной в
   Европейский  суд,  имеется штамп канцелярии Чертановского районного
   суда г. Москвы о регистрации этого документа 12 мая 1995 г.
       7.  5 октября 1995 г. Чертановский районный суд г. Москвы своим
   определением   назначил   медицинскую   экспертизу  заявителя.  Суд
   поставил  вопросы о настоящем состоянии здоровья заявителя, о ранее
   имевшихся  у  нее заболеваниях и возможных причинах, а также о том,
   нуждается  ли заявитель в постороннем бытовом и медицинском уходе и
   дополнительном лечении.
       8.  Определение  от  5  октября  1995 г. было направлено в Бюро
   судебно-медицинской  экспертизы  при  Комитете  здравоохранения  г.
   Москвы (далее - Бюро).
       9.   13   октября  1995  г.  Бюро  направило  в  суд  запрос  о
   предоставлении ему медицинских документов заявителя.
       10.   По   утверждению   властей  Российской  Федерации,  после
   получения   запроса   Бюро  Чертановский  районный  суд  г.  Москвы
   предложил  Д.  Штейнбергу,  адвокату  Московской городской коллегии
   адвокатов,   представить   дополнительную  медицинскую  информацию.
   Ответа  на  этот  запрос  не  последовало.  В  неустановленный день
   Чертановский  районный суд г. Москвы повторно направил свой запрос.
   После  того  как  Д.  Штейнберг  повторно не ответил на запрос, суд
   вынес    определение   об   оставлении   искового   заявления   без
   рассмотрения.  Суд вернул Д. Штейнбергу исковое заявление заявителя
   с прилагавшимися документами.
       11.  Заявитель  утверждала,  что  ни она сама, ни ее адвокат не
   получали  запроса суда о необходимости представления дополнительной
   информации   и   что  они  не  получали  определения  Чертановского
   районного суда г. Москвы об оставлении иска без рассмотрения.
       12.   В  2002  году  заявитель  направила  жалобу  председателю
   Чертановского  районного  суда г. Москвы на чрезмерную длительность
   судебного разбирательства по ее делу.
       13.  18  июля  2002  г.  Чертановский  районный  суд  г. Москвы
   проинформировал  заявителя  о том, что согласно журналу регистрации
   за    1995    год    исковое    заявление    заявителя    к   банку
   "Тверьуниверсалбанк" не было зарегистрировано в данном суде.
       14.  В  августе  2002  года Д. Штейнберг направил в Бюро запрос
   относительно  того,  была  ли  проведена  экспертиза  на  основании
   определения от 5 октября 2004 г.
       15.  Письмом от 19 августа 2002 г. Бюро ответило Д. Штейнбергу,
   что   поскольку   им   не  был  получен  ответ  суда  на  запрос  о
   необходимости      представления     дополнительной     информации,
   судебно-медицинская экспертиза проведена не была.
       16.  7  октября  2002  г.  председатель Чертановского районного
   суда  г.  Москвы  проинформировал  заявителя  о  том,  что согласно
   журналам  регистрации  суда  за  1995  - 2002 годы в данном суде не
   имеется  на  рассмотрении  гражданского  иска,  сторонами  которого
   являлись заявитель и московский филиал банка "Тверьуниверсалбанк".
   
              II. Применимое национальное законодательство
   
           A. Приостановление рассмотрения искового заявления
            и оставление искового заявления без рассмотрения
   
       17.  Гражданский  процессуальный  кодекс  РСФСР от 11 июня 1964
   г.,   действовавший   на   момент   событий,   предусматривал,  что
   гражданское  дело должно быть подготовлено к слушанию в семидневный
   срок  после  того,  как исковое заявление подано в суд. Гражданское
   дело  должно  быть  рассмотрено  в  течение  одного  месяца  со дня
   завершения подготовки дела к слушанию (статья 99).
       18.  Повестки  должны быть вручены сторонам и их представителям
   таким  образом, чтобы они имели достаточное время для своевременной
   явки  на судебное заседание и для подготовки своей позиции по делу.
   При  необходимости стороны могли быть вызваны в суд по телефону или
   телеграммой (статья 106).
       19.  Суд приостанавливает рассмотрение дела в случае назначения
   экспертизы (статья 215).
       20.  Статья  221 устанавливала исчерпывающий перечень оснований
   вынесения   определения   об   оставлении  искового  заявления  без
   рассмотрения,  например  если  стороны  не использовали внесудебные
   средства  разрешения спора, если иск подан недееспособным лицом или
   лицом,  не  имеющим доверенности на совершение этого действия, если
   стороны  без  уважительных  причин  повторно не явились на судебное
   заседание,  если данный спор между этими же сторонами уже находится
   на рассмотрении в суде.
       21.  Копия  определения  об  оставлении  искового заявления без
   рассмотрения  должна была быть направлена отсутствовавшей стороне в
   течение  трех  дней  с  момента вынесения этого определения (статья
   213).
   
                 B. Правила хранения судебных документов
   
       22.  Материалы  по  гражданским  делам  по  искам о компенсации
   вреда  здоровью  должны  были  храниться  судами первой инстанции в
   течение  75  лет  (раздел  115  подпункта  "А"  пункта  7 Письма "О
   применении  перечня  документов  Минюста  СССР, органов, учреждений
   юстиции  и  судов,  с  указанием  срока  их  хранения" Министерства
   юстиции СССР от 31 января 1980 г.).
       23.  Оригиналы определений об оставлении искового заявления без
   рассмотрения  должны  храниться  бессрочно  (пункт 5.4 Инструкции о
   порядке  хранения, выборки и архивирования документов, утвержденной
   Приказом министра юстиции СССР N 13 от 17 сентября 1980 г.).
   
                                  ПРАВО
   
             I. Предполагаемое нарушение статьи 6 Конвенции
   
       24.  Заявитель  жаловалась  на  то,  что длительность судебного
   разбирательства   по  ее  делу  была  несовместимой  с  требованием
   "разумного  срока",  установленного  пунктом  1 статьи 6 Конвенции,
   который в части, применимой в настоящем деле, гласит:
       "Каждый   в   случае   спора   о   его   гражданских  правах  и
   обязанностях...  имеет  право  на  справедливое...  разбирательство
   дела в разумный срок... судом...".
   
                            A. Доводы сторон
   
       25.  Власти  Российской  Федерации  утверждали, что Европейский
   суд  не  обладает  компетенцией  ratione  temporis  по рассмотрению
   жалобы   заявителя,  поскольку  судебное  разбирательство  по  делу
   заявителя  было завершено вынесением Чертановским районным судом г.
   Москвы  определения  в  конце  1995 года, то есть до 5 мая 1998 г.,
   когда  Конвенция  вступила  в  силу в отношении России. Определение
   было    незамедлительно    направлено    представителю    заявителя
   Штейнбергу.  Даже  если  предположить,  что Д. Штейнберг не получал
   указанного  определения, ни сама заявитель, ни ее адвокат Штейнберг
   "в  течение  около  семи  лет  не  предпринимали никаких мер, чтобы
   узнать   о   ходе   рассмотрения   дела".  По  утверждению  властей
   Российской  Федерации, они не смогли представить копию определения,
   поскольку  регистрационные документы и материалы дела, находившиеся
   в  Чертановском  районном  суде  г.  Москвы, по иску заявителя были
   уничтожены  в  1998 году после истечения срока их хранения. В любом
   случае  заявитель не утратила возможность вновь подать свое исковое
   заявление в Чертановский районный суд г. Москвы.
       26.  Заявитель  утверждала,  что  Чертановский  районный суд г.
   Москвы  никогда  не  выносил какого-либо решения по ее иску. Ни она
   сама,  ни  ее  адвокат  не получали никакого решения суда, а власти
   Российской  Федерации  не смогли указать даже дату вынесения такого
   решения.  При  отсутствии  какого-либо  решения  по  делу  судебное
   разбирательство    должно   рассматриваться   как   продолжающееся.
   Чертановский  районный  суд  г. Москвы должен был хранить документы
   по  ее  делу  в течение 75 лет. По мнению заявителя, доводы властей
   Российской   Федерации   являются   непоследовательными:  ничто  не
   подтверждало  тот факт, что Чертановский районный суд г. Москвы как
   минимум  дважды запрашивал Д. Штейнберга представить дополнительную
   информацию.    В    любом    случае,   статьей   221   Гражданского
   процессуального  кодекса РСФСР не предусматривалось полномочие суда
   оставить  исковое  заявление без рассмотрения ввиду непредставления
   дополнительных  доказательств.  Заявитель и ее адвокат неоднократно
   до   и  после  2002  года  обращались  в  канцелярию  Чертановского
   районного  суда  г. Москвы и к председателю данного суда с просьбой
   прояснить  состояние  судебного разбирательства по делу, но ответов
   не получали.
   
                       B. Мнение Европейского суда
   
                         1. Приемлемость жалобы
   
       27.  Европейский  суд  напомнил,  что  в  силу своей юрисдикции
   ratione  temporis  он рассматривает дела, охватывающие период после
   ратификации  Конвенции  и Протоколов к ней государством-ответчиком.
   С   момента  ратификации  все  обжалуемые  действия  и  бездействие
   государства  должны соответствовать Конвенции и Протоколам к ней, а
   соответствующие  факты  подпадают под юрисдикцию Европейского суда,
   даже  если они являются следствием ситуаций, имевших место до этого
   (см.,  например,  Постановление  Европейского  суда по делу "Ягчи и
   Саргин  против  Турции" (Yagci and Sargin v. Turkey) от 8 июня 1995
   г.,  Series  A,  N 319-A, p. 16, з 40, и Постановление Европейского
   суда  по делу "Алмейда Гарретт, Машкареньяш Фалькао и другие против
   Португалии"  (Almeida  Garrett,  Mascarenhas  Falcao  and Others v.
   Portugal), жалобы N 29813/96 и 30229/96, з 43, ECHR 2000-I).
       28.  Соответственно,  Европейский  суд обладает компетенцией по
   рассмотрению   настоящего  дела  на  предмет  соблюдения  Конвенции
   только  в  той  части событий, которые имели место после 5 мая 1998
   г.  -  даты ратификации Конвенции Российской Федерацией. Однако ему
   следует  учитывать факты, имевшие место до ратификации, в той мере,
   в  какой  они  могут рассматриваться как предопределившие ситуацию,
   существовавшую  после  этой  даты,  или  как  имеющие  отношение  к
   правильному  пониманию  фактов,  имевших  место  до  этой даты (см.
   Решение  Большой  палаты  Европейского  суда  по  делу  "Брониовски
   против  Польши"  (Broniowski  v. Poland), жалоба N 31443/96, з 74 -
   77, ECHR 2002-X).
       29.  Возвращаясь  к  фактам  настоящего  дела,  Европейский суд
   отметил,  что  заявитель  жалуется  на то, что национальные суды не
   рассмотрели  ее иск о компенсации вреда здоровью в "разумный срок".
   Таким   образом,  чтобы  прояснить,  обладает  ли  Европейский  суд
   компетенцией  ratione  temporis  по  рассмотрению жалобы заявителя,
   необходимо  установить,  находился ли иск заявителя на рассмотрении
   в  национальных  судах  на  день  вступления  Конвенции  в  силу  в
   отношении России.
       30.  В  связи  с  этим  Европейский  суд напомнил, что судебное
   разбирательство  должно  рассматриваться  как продолжающееся до тех
   пор,  пока  стороны  не будут иметь абсолютной возможности узнать о
   содержании  решения,  составленного  в  письменном виде, которое бы
   свидетельствовало   о   его   прекращении   (см.,   для  сравнения,
   Постановление  Европейского  суда  по  делу  "Скоробогатова  против
   Российской  Федерации"  (Skorobogatova v. Russia) от 1 декабря 2005
   г.,  жалоба  N  33914/02,  з  39 - 40; Решение Европейского суда по
   делу  "Шатунов  и  Шатунова  против Российской Федерации" (Shatunov
   and  Shatunova  v.  Russia)  от 30 июня 2005 г., жалоба N 31271/02;
   mutatis  mutandis,  Постановление  Большой палаты Европейского суда
   по  делу "Папахелас против Греции" (Papachelas v. Greece), жалоба N
   31423/96, з 30, ECHR 1999-II).
       31.   Власти  Российской  Федерации  утверждали,  что  судебное
   разбирательство  было  завершено  в  1995  году,  после  того,  как
   адвокат  заявителя  не  ответил  на  повторный запрос Чертановского
   районного   суда   г.   Москвы   о   предоставлении  дополнительных
   медицинских документов.
       32.   Однако   Европейский  суд  не  удовлетворен  точностью  и
   достоверностью  фактических  доводов  властей Российской Федерации,
   которые   не   подтверждены   никакими   доказательствами.   Власти
   Российской  Федерации  не  представили  копию  определения, которым
   судебное  разбирательство было прекращено, и не указали точную дату
   его   вынесения.   В   рамках   оправдания  этого  упущения  власти
   Российской   Федерации   утверждали,   что   определение  вместе  с
   остальными  материалами дела заявителя были уничтожены в 1998 году,
   после  истечения  срока  их  хранения.  Если это действительно было
   так,   то   представляется,   что   уничтожение   документов   было
   произведено  в  нарушение  прямого  требования Инструкции о порядке
   хранения  и  архивирования  судебных документов, копия которой была
   приложена  к  меморандуму  властей  Российской  Федерации,  которая
   предусматривала  бессрочное хранение судебных решений о прекращении
   разбирательства  (см.  выше  з  23). Другой применимый национальный
   нормативный    акт,   представленный   заявителем,   предусматривал
   75-летний  срок хранения судебных документов по искам о компенсации
   вреда  здоровью,  как это и было по делу заявителя (см. выше з 22).
   Тем  не  менее  власти  Российской  Федерации  не  утверждали,  что
   материалы   дела   были  уничтожены  незаконно.  Следующим  поводом
   усомниться   в   точности   доводов  властей  Российской  Федерации
   является  признание  сотрудниками  Чертановского  районного суда г.
   Москвы  в  их письмах 2002 года, направленных заявителю, о том, что
   они   все  еще  располагают  всеми  регистрационными  журналами  за
   последние годы, в том числе 1995 год.
       33.  Более  того,  Европейский  суд  счел  необычным,  что  при
   отсутствии  текста  определения или, в действительности, каких-либо
   материалов   дела   власти   Российской  Федерации  смогли  указать
   конкретные  основания прекращения судебного разбирательства по иску
   заявителя,  а  именно  то,  что она повторно отказалась представить
   доказательства  по  делу.  В  любом случае Европейский суд отметил,
   что  такого  основания  прекращения  судебного  разбирательства  не
   содержалось   в  тексте  статьи  221  Гражданского  процессуального
   кодекса  РСФСР,  на  которую  ссылались власти Российской Федерации
   (см.  выше  з  20).  Власти  Российской Федерации не указывали иных
   правовых оснований для прекращения рассмотрения иска заявителя.
       34.  В  данных  обстоятельствах Европейский суд не убежден, что
   Чертановский  районный  суд  г.  Москвы  вообще выносил какого-либо
   решения  по  иску  заявителя. При этом нет сомнений, что данный иск
   был  надлежащим  образом  подан.  Хотя  в  2002  году  Чертановский
   районный   суд   г.   Москвы  отрицал,  что  такой  иск  когда-либо
   подавался,  копия искового заявления, на которой содержится отметка
   канцелярии  суда о его принятии, и определение от 5 октября 1995 г.
   исчерпывающе   доказывают,   что   иск   был   действительно  подан
   заявителем  и  принят к рассмотрению Чертановским районным судом г.
   Москвы.
       35.  Далее  Европейский  суд  отметил,  что  власти  Российской
   Федерации  не  представили  доказательств своему утверждению о том,
   что  от  представителя  заявителя  Д.  Штейнберга в письменном виде
   была  затребована  определенная  дополнительная  информация. Данное
   дело  отличается  от  других  дел,  по  которым  власти  Российской
   Федерации    подтверждали    определенные    утверждения    копиями
   сопроводительных  писем,  прилагаемых  к  документам,  направляемым
   заявителям   (см.   Постановление   Европейского   суда   по   делу
   "Сухорубченко   против  Российской  Федерации"  (Sukhorubchenko  v.
   Russia)  от  10  февраля  2005  г.,  жалоба  N 69315/01, з 50). Как
   следует  из  письма Московской городской коллегии адвокатов, членом
   которой  являлся  Д.  Штейнберг, последний не получал документов из
   Чертановского районного суда г. Москвы начиная с мая 1995 года.
       36.  Подав  исковое  заявление  в соответствии с установленными
   требованиями  и  будучи  уведомленной  о  том,  что будет проведена
   медицинская   экспертиза,   но   при  этом  не  получив  дальнейших
   уведомлений   Чертановского  районного  суда  г.  Москвы,  на  день
   вступления  Конвенции  в  силу в отношении России, то есть на 5 мая
   1998   г.,   заявитель  могла  разумно  предполагать,  то  судебное
   разбирательство  по  ее делу все еще продолжалось. Конечно, было бы
   предпочтительно,  чтобы  она  сама  осведомлялась  о ходе судебного
   разбирательства  до  2002  года. В действительности она утверждала,
   что  так  и  делала,  но  не получала ответов. Однако с учетом того
   факта,  что Чертановский районный суд г. Москвы отрицал, что в этом
   суде   вообще  зарегистрирован  иск  заявителя,  такие  запросы  не
   изменили бы ее положение независимо от времени их подачи.
       37.  Принимая  во  внимание  указанные соображения, Европейский
   суд   счел,  что  он  обладает  компетенцией  ratione  temporis  по
   рассмотрению   жалобы   заявителя,   и   отклонил   предварительные
   возражения властей Российской Федерации.
       38.  Европейский  суд отметил, что жалоба заявителя не является
   явно  необоснованной  по смыслу пункта 3 статьи 35 Конвенции. Далее
   он  отметил, что не является она неприемлемой и по иным основаниям.
   Таким образом, жалоба должна быть объявлена приемлемой.
   
                             2. По существу
   
   a) Право на доступ к правосудию
       39.  Европейский  суд  напомнил,  что  процессуальные гарантии,
   установленные  в  статье 6 Конвенции, обеспечивают каждому право на
   рассмотрение  иска  о  гражданских  правах  и  обязанностях в суде;
   таким  образом  они  воплощают "право на обращение в суд", в рамках
   которого  право  на доступ к правосудию, то есть право инициировать
   производство  в  суде  по  гражданскому  делу,  является  одним  из
   аспектов  (см.  Постановление  Европейского  суда  по  делу "Голдер
   против  Соединенного  Королевства" (Golder v. United Kingdom) от 21
   февраля 1975 г., Series A, N 18, pp. 13 - 18, з 26 - 36).
       40.   Европейский   суд   установил,   что   заявитель   подала
   гражданский  иск  к  собственнику автомобиля и водителю автомобиля.
   Чертановский  районный  суд  г.  Москвы 12 мая 1995 г. принял иск к
   производству  и  5  октября  1995  г.  назначил судебно-медицинскую
   экспертизу.  Власти  Российской  Федерации не оспаривали эти факты.
   Как  установил  Европейский  суд,  ничто  не свидетельствует о том,
   что,  вопреки  утверждениям властей Российской Федерации, Решение о
   прекращении  судебного  разбирательства по делу вообще выносилось и
   что  на  дату  вступления  Конвенции  в силу в отношении России иск
   заявителя  находился  на  рассмотрении в Чертановском районном суде
   г. Москвы.
       41.  Европейский  суд  напомнил,  что  возбуждение дела само по
   себе  не  является  соблюдением  всех  требований пункта 1 статьи 6
   Конвенции.  Конвенция  имеет  целью  гарантирование  не  тех  прав,
   которые  являются  теоретическими или иллюзорными, но прав, которые
   являются   осуществимыми  на  практике  и  эффективными.  Право  на
   обращение  в  суд  включает  в  себя  не  только право инициировать
   судебное  разбирательство,  но и право на "разрешение" спора судом.
   Было  бы  иллюзорно,  если бы национальная правовая система Высокой
   Договаривающейся  Стороны  позволяла  лицу подать гражданский иск в
   суд,  при  этом  не  обеспечивая  того,  что  дело  будет разрешено
   посредством   вынесения   окончательного   решения   в   результате
   судебного  разбирательства.  Было бы невообразимо, если бы в пункте
   1  статьи 6 Конвенции подробно описывались процессуальные гарантии,
   предоставляемые   сторонам   -   на   справедливое,   публичное   и
   своевременное  судебное  разбирательство  - не гарантируя сторонам,
   что  их  гражданско-правовой  спор будет окончательно разрешен (см.
   Постановление   Европейского  суда  по  делу  "Мультиплекс"  против
   Хорватии"  (Multiplex  v.  Croatia)  от  10  июля 2003 г., жалоба N
   58112/00,  з  45;  Постановление  Европейского  суда по делу "Кутич
   против  Хорватии"  (Kutic  v.  Croatia),  жалоба  N  48778/99, ECHR
   2002-II,  з  25).  Право  стороны  на  доступ  к правосудию было бы
   иллюзорным,  если  бы  она оставалась в неведении относительно хода
   судебного  разбирательства  и  судебных  решений,  вынесенных по их
   делу,  особенно  когда такие решения имеют характер, препятствующий
   дальнейшему    рассмотрению    дела    (см.    упоминавшееся   выше
   Постановление   Европейского  суда  по  делу  "Сухорубченко  против
   Российской Федерации", з 53).
       42.  Европейский  суд отметил, что заявитель не была уведомлена
   о   каком-либо  решении  по  ее  делу,  если  таковое  вообще  было
   вынесено.   Когда   она   обратилась  в  2002  году  с  просьбой  о
   предоставлении   ей   информации  о  состоянии  рассмотрения  дела,
   национальные  власти  ответили,  что  отрицают сам факт регистрации
   иска  судом. Доводы властей Российской Федерации не пролили свет на
   развитие  событий  по  делу,  что  не  позволило  Европейскому суду
   установить,  что  случилось  с  материалами дела и иском заявителя.
   Определенным   является  то,  что  заявитель  никогда  не  получала
   судебного решения по существу ее дела.
       43.  Довод  властей  Российской  Федерации о том, что заявитель
   может   переподать   свое   исковое  заявление  в  суд,  не  убедил
   Европейский  суд.  Обжалуемое  нарушение  исходит из отказа властей
   Российской  Федерации рассмотреть в судебном порядке иск заявителя,
   который  уже подан, а не из общей возможности подать иск к водителю
   и  владельцу  автомобиля.  В любом случае Европейский суд счел, что
   требование  к заявителю о повторной подаче искового заявления через
   десять  лет  после того, как она надлежащим образом его уже подала,
   и   более   чем  через  13  лет  после  обстоятельств,  послуживших
   основанием  для  подачи  иска,  представляло бы собой возложение на
   заявителя чрезмерного и необоснованного бремени.
       44.  Таким  образом,  Европейский  суд  пришел  к  выводу,  что
   нерассмотрение   иска   заявителя  лишило  ее  права  на  доступ  к
   правосудию.  Соответственно,  имело место нарушения пункта 1 статьи
   6 Конвенции.
   
                2. Длительность судебного разбирательства
   
   
       45.  Европейский суд отметил, что все задержки в ходе судебного
   разбирательства  в  рассматриваемый  период  времени имели место по
   причине  неуведомления  заявителя  Чертановским  районным  судом г.
   Москвы  о состоянии рассмотрения поданного ею иска. Европейский суд
   уже  принял  во  внимание  данный  аспект  при  рассмотрении  права
   заявителя  на  доступ  к правосудию. Принимая во внимание сделанные
   им  в  связи  с  этим  выводы,  Европейский  суд счел, что вопрос о
   длительности  судебного  разбирательства  должен  быть расценен как
   поглощенный вопросом о доступе к правосудию.
       46.  Таким  образом,  Европейский  суд пришел к выводу, что нет
   необходимости   отдельно   рассматривать   вопрос   о  длительности
   судебного разбирательства.
   
                   II. Применение статьи 41 Конвенции
   
   47. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет,  что имело место нарушение Конвенции или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее  право  Высокой Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,   Суд,   в  случае  необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
   
                                A. Ущерб
   
       48.  Относительно  материального  ущерба  заявитель потребовала
   115558   долларов   США  в  качестве  компенсации  неполученной  ею
   заработной  платы  и  123088  долларов  США  в качестве компенсации
   расходов  на  лечение  и дорожных расходов, понесенных в результате
   дорожно-транспортного  происшествия.  Заявитель утверждала, что она
   получила  бы  данную компенсацию, если бы суды Российской Федерации
   рассмотрели  ее  иск по существу. Заявитель потребовала компенсации
   морального вреда в размере 150000 евро.
       49.     Власти    Российской    Федерации    утверждали,    что
   причинно-следственная   связь  между  предполагаемым  нарушением  и
   материальным  ущербом,  затребованным  заявителем, отсутствует. Они
   также  указали,  что  заявитель  представила некоторые документы на
   иврите    в    подтверждение   своих   требований   о   компенсации
   материального  ущерба,  которые Европейский суд не должен принимать
   во  внимание.  Относительно  требований  о  компенсации  морального
   вреда  власти  Российской  Федерации  утверждали,  что они являются
   чрезмерными и необоснованными.
       50.  Европейский  суд отметил, что в настоящем деле присуждение
   справедливой  компенсации  может  основываться только на том факте,
   что  заявитель  не  извлекла пользы из гарантий статьи 6 Конвенции.
   Хотя  Европейский  суд  не  может  рассуждать  на  тему  возможного
   результата  судебного разбирательства, если бы положение вещей было
   иным,   он  не  счел  необоснованным  рассматривать  заявителя  как
   понесшей  ущерб  в  связи  с утратой реальной возможности (см., для
   сравнения,  Постановление  Европейского  суда по делу "Леони против
   Италии"  (Leoni v. Italy) от 26 октября 2000 г., жалоба N 43269/98,
   з  32;  Постановление  Большой  палаты  Европейского  суда  по делу
   "Пелиссье  и Сасси против Франции" (Pelissier and Sassi v. France),
   жалоба  N  25444/94,  з 80, ECHR 1999-II). К этому следует добавить
   моральный  вред,  несомненно,  причиненный  заявителю. Эти элементы
   ущерба  не  поддаются  сами  по  себе  подсчету. Исходя из принципа
   справедливости,  как  того требует статья 41 Конвенции, Европейский
   суд  присудил  заявителю сумму в размере 5000 евро плюс любую сумму
   налогов, которые могут быть установлены на нее.
   
                     B. Судебные расходы и издержки
   
       51.  Ссылаясь  на  договор  с  Д.  Штейнбергом, заявитель также
   потребовала  компенсации  7500  долларов  США в качестве расходов и
   издержек, понесенных в национальных судах и в Европейском суде.
       52.  Власти  Российской  Федерации утверждали, что заявителю не
   следует  присуждать  компенсации  в  связи  с  этим.  Заявитель  не
   представила   каких-либо   документов,   помимо   договора   с   Д.
   Штейнбергом,   которые   бы   свидетельствовали   о  том,  что  она
   действительно   оплатила   юридические  услуги.  Власти  Российской
   Федерации  также настаивали на том, что договор является ничтожным,
   поскольку   гонорар   адвоката   был   выражен   в   долларах  США,
   предположительно    в    нарушение    законодательства   Российской
   Федерации.   В   любом   случае   требования   заявителя   являются
   чрезмерными и необоснованными.
       53.  Согласно прецедентной практике Европейского суда заявитель
   имеет  право  на компенсацию расходов и издержек лишь в той мере, в
   какой   было   доказано,   что   они   являются  действительными  и
   понесенными  по  необходимости, а также были разумными в размере. В
   настоящем   деле   заявитель   представила   копию  договора  с  Д.
   Штейнбергом,  в  котором подробно указывалось время, потраченное Д.
   Штейнбергом  и  его  помощником  на  подготовку дела в национальных
   судах   и  в  Европейском  суде.  Власти  Российской  Федерации  не
   оспаривали  тот  факт,  что  Д.  Штейнберг  представлял заявителя в
   национальных  судах  и в Европейском суде. Договор между заявителем
   и  Д. Штейнбергом не был объявлен судом ничтожным. В соответствии с
   законодательством  Российской Федерации договор подлежал исполнению
   и  налагал  на  заявителя  обязанность  выплатить  указанную  в нем
   денежную  сумму.  Однако  Европейский  суд счел затребованную сумму
   чрезмерной.  Соответственно,  он  присудил заявителю 3000 евро плюс
   любую сумму налогов, которые могут быть установлены на нее.
   
               C. Процентная ставка при просрочке платежей
   
       54.  Европейский  суд счел, что процентная ставка при просрочке
   платежей  должна  быть  установлена  в  размере  предельной годовой
   процентной  ставки  по  займам Европейского центрального банка плюс
   три процента.
   
                   НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
   1) объявил жалобу приемлемой;
       2)  постановил,  что  имело  место  нарушение пункта 1 статьи 6
   Конвенции  вследствие  нерассмотрения  судами  Российской Федерации
   иска заявителя;
       3)  постановил,  что  нет  необходимости отдельно рассматривать
   вопрос о длительности судебного разбирательства в настоящем деле;
   4) постановил:
       a)  что  государство-ответчик обязано в течение трех месяцев со
   дня  вступления  Постановления  в  законную  силу  в соответствии с
   пунктом 2 статьи 44 Конвенции выплатить заявителю следующие суммы:
       i)  5000 (пять тысяч) евро в качестве компенсации материального
   ущерба и морального вреда;
       ii)  3000  (три  тысячи)  евро  в качестве компенсации судебных
   расходов и издержек;
       iii)  плюс  сумму  налогов,  которые  могут  быть  начислены на
   указанные выше суммы;
       b)  что  простые  проценты  по  предельным  годовым  ставкам по
   займам  Европейского  центрального банка плюс три процента подлежат
   выплате  по  истечении  вышеупомянутых  трех  месяцев  и до момента
   выплаты;
       5)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском  языке, и уведомление о Постановлении
   направлено  в  письменном  виде  13  июля  2006 г. в соответствии с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                       Христос РОЗАКИС
   
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                         Серен НИЛЬСЕН
   
   
   
   
   
                     EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
   
                              FIRST SECTION
   
                      CASE OF DUBINSKAYA v. RUSSIA
                        (Application No. 4856/03)
   
                              JUDGMENT <*>
   
                        (Strasbourg, 13.VII.2006)
   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment  will become final in the circumstances set
   out  in  Article  44  з  2  of the Convention. It may be subject to
   editorial revision.
   
   In the case of Dubinskaya v. Russia,
       The  European Court of Human Rights (First Section), sitting as
   a Chamber composed of:
   Mr C.L. Rozakis, President,
   Mrs {N. Vajic} <*>,
   --------------------------------
       <*>  Здесь  и  далее  по  тексту  слова  на  национальном языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
   Mr A. Kovler,
   Mrs E. Steiner,
   Mr K. Hajiyev,
   Mr D. Spielmann,
   Mr S.E. Jebens, judges,
   and Mr S. Nielsen, Section Registrar
   Having deliberated in private on 22 June 2006,
       Delivers  the  following  judgment,  which  was adopted on that
   date:
   
                                PROCEDURE
   
       1.  The case originated in an application (No. 4856/03) against
   the  Russian  Federation  lodged with the Court under Article 34 of
   the  Convention  for the Protection of Human Rights and Fundamental
   Freedoms  ("the Convention") by an Israeli and Russian national, Ms
   Galina Ruvimovna Dubinskaya (Galina Dubinsky), on 23 January 2003.
       2.   The   applicant   was   initially  represented  by  Mr  D.
   Shteynberg,  a  lawyer  practising in Moscow, and then by Ms L. van
   Kampen-Nasyrova,  a  lawyer practising in Helmond, the Netherlands.
   The  Russian  Government  ("the Government") were represented by Mr
   P.  Laptev,  the  Representative  of  the Russian Federation at the
   European Court of Human Rights.
       3.  On  28  February  2005 the Court decided to communicate the
   application  to  the Government. Under the provisions of Article 29
   з  3  of  the  Convention,  it decided to examine the merits of the
   application at the same time as its admissibility.
   
                                THE FACTS
   
                    I. The circumstances of the case
   
   4. The applicant was born in 1941 and lives in Tel-Aviv.
       5.  On  27  August 1993 the applicant was severely injured in a
   traffic accident in Moscow.
       6.  On  12  May 1995 the applicant lodged a civil action before
   the  Chertanovskiy  District Court of Moscow against the car driver
   and  the car owner, the Moscow branch of Tveruniversalbank, seeking
   compensation  for  damage.  She  claimed  6,700 US dollars (USD) as
   compensation  for  the  loss  of  salary,  for  medical  and travel
   expenses  incurred  as  a  result  of  the traffic accident and USD
   15,000  as  compensation  for  non-pecuniary  damage. A copy of the
   statement  of  claim  produced  to  the  Court bears a stamp of the
   District  Court's  registry showing the registration date as 12 May
   1995.
       7.  On  5  October 1995 the Chertanovskiy District Court, by an
   interim  decision,  ordered  a medical examination of the applicant
   by  a panel of experts. It put questions about the current state of
   the  applicant's  health,  her previous ailments and their possible
   causes and an eventual need for medical assistance and care.
       8.  The interim decision of 5 October 1995 was submitted to the
   Moscow    bureau    for   forensic   medical   examinations   (Бюро
   судебно-медицинской  экспертизы при Комитете здравоохранения города
   Москвы, hereinafter the "Bureau").
       9.  On  13 October 1995 the Bureau asked the District Court for
   the applicant's medical documents.
       10.  According  to the Government, upon receipt of the Bureau's
   request,  the  District  Court  asked  the applicant's lawyer Mr D.
   Shteynberg,  a  member  of  the Moscow Regional Bar Association, to
   produce  additional  medical  information. No response followed. On
   an  unspecified date the District Court repeated its request. After
   Mr  Shteynberg  had  failed  to  respond  for  the second time, the
   District  Court  issued  an  interim decision on discontinuation of
   the  proceedings.  The  court returned the applicant's statement of
   claims with attached documents to Mr Shteynberg.
       11.  The  applicant  indicated  that neither she nor her lawyer
   had   received   the   District   Court's  request  for  additional
   information  and  that  they  had not been notified of the District
   Court's interim decision on discontinuation of the proceedings.
       12.  In  2002  the applicant complained to the president of the
   Chertanovskiy  District  Court  about  an  excessive  length of the
   proceedings.
       13.  On  18 July 2002 the Chertanovskiy District Court informed
   the  applicant that, according to the registration log for the year
   of  1995,  the  applicant's  claim  against the bank had never been
   registered by the District Court.
       14.  In  August  2002  Mr  Shteynberg  inquired  of  the Bureau
   whether  the  expert  examination  ordered  by  the  decision  of 5
   October 1995 had been carried out.
       15.  By  letter  of  19 August 2002, the Bureau responded to Mr
   Shteynberg  that,  having  received  no  response from the District
   Court  for  additional  medical information, it had not carried out
   any examination.
       16.  On  7  October  2002  the  President  of the Chertanovskiy
   District  Court  reported  to  the applicant that, according to the
   registration  logs  of  the  Chertanovskiy  District  Court for the
   years  of  1995  to  2002,  the District Court did not have a civil
   case   to   which   the   applicant   and   the  Moscow  branch  of
   Tveruniversalbank were the parties.
   
                        II. Relevant domestic law
   
            A. Adjournment and discontinuation of proceedings
   
       17.  The  RSFSR  Code  on  Civil  Procedure of 11 June 1964 (in
   force  at  the  material time) provided that civil cases were to be
   prepared  for  a  hearing no later than seven days after the action
   had  been lodged with the court. Civil cases were to be examined no
   later  than  one  month  after  the preparation for the hearing had
   been completed (Article 99).
       18.  Summonses  were  to  be  served  on  the parties and their
   representatives  in such way so that they would have enough time to
   appear  timely at the hearing and prepare their case. If necessary,
   the  parties  could  be  summoned  by  a  phone  call or a telegram
   (Article 106).
       19.  A court could adjourn examination of a case when an expert
   examination had been ordered (Article 215).
       20.  Article  221  set  out  an  exhaustive list of grounds for
   issuing  an  interim decision on discontinuation of the proceedings
   (определение  об оставлении заявления без рассмотрения), that is if
   parties  failed to make use of a preliminary non-judicial avenue of
   solving  a  dispute;  if  an  action was lodged by an incapacitated
   person  or  by  a  person  lacking  the  authority  to  act; if the
   parties,  without valid reasons, failed to attend two hearings; and
   if  the  same dispute between the same parties was pending before a
   court.
       21.  A  copy  of  an interim decision on discontinuation of the
   proceedings  was to be sent to the absent party no later than three
   days upon its delivery (Article 213).
   
                B. Regulation on keeping Court documents
   
       22.  Files  in  civil  cases concerning claims for compensation
   for  health  damage  were  to  be kept by first-instance courts for
   seventy-five  years  (Item  7 (A) (115) of the List of documents of
   the  USSR Ministry of Justice, justice departments and authorities,
   and  courts with indication of their period of keeping, approved by
   the USSR Ministry of Justice on 31 January 1980).
       23.  Original decisions on discontinuation of civil proceedings
   must  be  kept permanently (Paragraph 5.4 of the Instruction on the
   procedure  for keeping, selecting and archiving of court documents,
   approved  by  Order  No.  13  of the USSR Minister of Justice on 17
   September 1980).
   
                                 THE LAW
   
           I. Alleged violation of Article 6 of the Convention
   
       24.   The   applicant   complained   that  the  length  of  the
   proceedings  had  been  incompatible  with  the  "reasonable  time"
   requirement,  provided  in  Article  6 з 1 of the Convention, which
   reads as follows:
       "In  the  determination of his civil rights and obligations...,
   everyone  is  entitled  to  a  fair...  hearing within a reasonable
   time... by [a]... tribunal..."
   
                      A. Submissions by the parties
   
       25.   The  Government  argued  that  the  Court  did  not  have
   competence  ratione  temporis  to examine the applicant's complaint
   because  the  proceedings  in  her case had been discontinued by an
   interim  decision of the Chertanovskiy District Court in the end of
   1995,  that  is  before 5 May 1998 when the Convention entered into
   force  in  respect  of  Russia.  The  interim decision was promptly
   served  on  the  applicant's  representative,  Mr  Shteynberg. Even
   assuming  that Mr Shteynberg had not received the interim decision,
   neither  the  applicant  nor  Mr  Shteynberg "took any steps in the
   course  of about seven years to find out the stage of consideration
   of  the  case".  In the Government's submission, they were not able
   to  produce  a  copy  of that interim decision because the District
   Court's  records  and  all  materials  related  to  the applicant's
   action  had  been destroyed some time in 1998 after expiry of their
   period  of  keeping.  In any event, the applicant may re-submit her
   action to the District Court.
       26.  The  applicant  claimed  that the District Court had never
   taken  a  formal  decision on her claim. Neither she nor her lawyer
   had  been informed of any such decision and the Government were not
   even  able to indicate the date of that decision. In the absence of
   any  formal  decision  in  her  case,  the  proceedings  should  be
   considered  as  still  pending.  The District Court had a statutory
   obligation   to   keep  the  documents  related  to  her  case  for
   seventy-five  years.  In  the applicant's opinion, the Government's
   submissions  were  inconsequential:  there was no evidence that the
   District  Court, on at least two occasions, had asked Mr Shteynberg
   for  additional information. In any event, Article 221 of the RSFSR
   Code  on  Civil Procedure did not permit a court to discontinue the
   proceedings  for a party's failure to show additional evidence. The
   applicant   and  her  lawyer  had  inquired  the  District  Court's
   registry  and  its  President about the state of the proceedings in
   her  case  on several occasions before and after 2002, but received
   no response.
   
                        B. The Court's assessment
   
                            1. Admissibility
   
       27.   The   Court  reiterates  that  its  jurisdiction  ratione
   temporis  covers  only  the  period  after  the ratification of the
   Convention  or  its  Protocols  by  the  respondent State. From the
   ratification  date  onwards,  all  of  the State's alleged acts and
   omissions  must  conform  to  the  Convention  or its Protocols and
   subsequent  facts  fall  within the Court's jurisdiction even where
   they  are  merely extensions of an already existing situation (see,
   for  example,  {Yagci}  and  {Sargin} v. Turkey, judgment of 8 June
   1995,  Series  A  No.  319-A,  p.  16,  з  40, and Almeida Garrett,
   Mascarenhas  {Falcao}  and  Others  v.  Portugal, Nos. 29813/96 and
   30229/96, з 43, ECHR 2000-I).
       28.  Accordingly,  the  Court is competent to examine the facts
   of  the  present  case  for their compatibility with the Convention
   only  in  so  far  as  they  occurred after 5 May 1998, the date of
   ratification  of  the Convention by the Russian Federation. It may,
   however,  have  regard  to the facts prior to ratification inasmuch
   as  they  could be considered to have created a situation extending
   beyond  that date or may be relevant for the understanding of facts
   occurring  after  that  date (see Broniowski v. Poland (dec.) [GC],
   No. 31443/96, зз 74 - 77, ECHR 2002-X).
       29.  Turning  to the facts of the present case, the Court notes
   that  the  applicant complained that the domestic courts had failed
   to  examine  her tort action within a "reasonable time". This being
   so,  in  order to decide whether the Court has jurisdiction ratione
   temporis  to  examine the applicant's complaint, it is necessary to
   establish  whether,  on  the  date when the Convention entered into
   force  in  respect  of  Russia,  the  applicant's  claim  was still
   pending before the domestic courts.
       30.  In  this  respect,  the  Court  reiterates  that  judicial
   proceedings  are  considered  to  be  pending until the parties are
   definitely  able to find out the content of the written judgment in
   the  determination  of  the  merits  of  a dispute or a decision on
   discontinuation  of  the  proceedings (cf. Skorobogatova v. Russia,
   No.  33914/02,  зз 39 - 40, 1 December 2005, Shatunov and Shatunova
   v.   Russia  (dec.),  No.  31271/02,  30  June  2005  and,  mutatis
   mutandis,  Papachelas  v.  Greece  [GC],  No.  31423/96, з 30, ECHR
   1999-II).
       31.  The Government claimed that the proceedings had ended some
   time  in 1995 after the applicant's lawyer had repeatedly failed to
   respond  to  the  District  Court's requests for additional medical
   information.
       32.  The Court, however, is not satisfied with the accuracy and
   reliability  of the Government's factual submissions which have not
   been  corroborated  with  any evidence. They did not produce a copy
   of  the  decision by which the proceedings had been discontinued or
   indicate  the  exact  date  when  it  had  been  issued.  By way of
   justification  for  that  omission, they claimed that the decision,
   along  with  other  documents  in  the  applicant's  case, had been
   destroyed  in  1998  after  the  statutory  period of keeping these
   documents  had  expired.  If  it  had  indeed  been  so, the act of
   destruction  appears  to  have  been  carried  out in breach of the
   express  requirement of the Instruction on keeping and archiving of
   court  documents  -  a  copy  was  enclosed  with  the Government's
   memorandum  -  which  provided  for  permanent  keeping of judicial
   decisions  on  discontinuation  of  proceedings  (see  paragraph 23
   above).  Another  applicable  domestic regulation - produced by the
   applicant  -  provided  for  the  seventy-five-year-long  period of
   keeping  of  judicial  documents concerning claims for compensation
   for  health  damage,  as  it  had been in the applicant's case (see
   paragraph  22 above). The Government however did not imply that the
   case  file had been destroyed unlawfully. A further reason to doubt
   the  accuracy  of  the  Government's assertion that the decision at
   issue  could  not  be produced because it had been destroyed is the
   acknowledgement  by the District Court's officers, in their letters
   of  2002  to  the  applicant, that they were still in possession of
   all registration logs for the past years, including 1995.
       33.  Furthermore,  the  Court  finds  it  anomalous that in the
   absence  of  the  text  of  the decision or, in fact, any materials
   from  the  case  file,  the  Government  were able to put forward a
   specific  ground  for  discontinuation  of  the  proceedings on the
   applicant's  claim,  namely  that  she  had  repeatedly  failed  to
   produce  evidence.  The  Court  notes, in any event, no such ground
   featured  in  the  text  of  Article 221 of the RSFSR Code on Civil
   Procedure,  which  the Government invoked (see paragraph 20 above).
   They  did  not  indicate  any  other  legal basis for discontinuing
   proceedings on the applicant's claim.
       34.  In  these  circumstances,  the Court is not persuaded that
   the  Chertanovskiy  District  Court ever issued any formal decision
   on  the  applicant's  claim.  On  the other hand, there is no doubt
   that  the  claim  was  validly  introduced.  Although  in  2002 the
   District  Court  denied  that  the  claim had ever been lodged, the
   statement  of  claim  bearing  the registry's stamp and the interim
   decision  of  5  October  1995 conclusively show that the claim had
   indeed  been  introduced by the applicant and accepted into work by
   the Chertanovskiy District Court.
       35.  The  Court  further  notes that the Government produced no
   evidence  in  support  of  their contention that certain additional
   information  had  been  requested  in  writing from the applicant's
   representative,   Mr   Shteynberg.   The   present  application  is
   distinguishable  from the cases in which the Government supported a
   similar  assertion with copies of the cover letter accompanying the
   documents  sent to the applicant (see Sukhorubchenko v. Russia, No.
   69315/01,   з   50,  10  February  2005).  As  it  follows  from  a
   certificate  from  the Moscow Regional Bar Association, of which Mr
   Shteynberg  was  a  member,  he has not received any documents from
   the Chertanovskiy District Court after May 1995.
       36.  Having  introduced her claim in compliance with the formal
   requirements  and  having  been  advised that a medical examination
   would  be carried out but without further notices from the District
   Court,  on the date the Convention entered into force in respect of
   Russia,  that is on 5 May 1998, the applicant could have reasonably
   assumed  that  the  proceedings on her claim were still pending. It
   would  certainly have been preferable if she had inquired about the
   state  of  proceedings  before  2002. In fact, she claimed that she
   had  done  so  but  received no response. However, having regard to
   the  fact  that the Chertanovskiy District Court denied that it had
   ever  registered  the claim, such an inquiry would not have brought
   about  any  change  in her situation, irrespective of the moment it
   would have been made.
       37.  Taking  into  account  the above considerations, the Court
   considers  that  it  has competence ratione temporis to examine the
   applicant's complaint and dismisses the Government's objection.
       38.  The  Court  notes  that  the application is not manifestly
   ill-founded   within   the  meaning  of  Article  35  з  3  of  the
   Convention.  It  further  notes  that it is not inadmissible on any
   other grounds. It must therefore be declared admissible.
   
                                2. Merits
   
   (a) Right of access to a court
       39.  The  Court  reiterates that the procedural guarantees laid
   down  in  Article  6 secure to everyone the right to have any claim
   relating  to  his  civil  rights  and  obligations brought before a
   court  or tribunal; in this way it embodies the "right to a court",
   of  which  the  right  of  access,  that  is the right to institute
   proceedings  before courts in civil matters, constitutes one aspect
   (see  Golder  v.  the United Kingdom, judgment of 21 February 1975,
   Series A No. 18, pp. 13 - 18, зз 28 - 36).
       40.  The  Court  observes  that  the  applicant brought a civil
   action   against  the  car  owner  and  driver.  The  Chertanovskiy
   District  Court  accepted  the claim for examination on 12 May 1995
   and   ordered   an  expert  examination  on  5  October  1995.  The
   Government  did  not  dispute  these  facts. As the Court has found
   above,  there  is no evidence that a decision on discontinuation of
   the   proceedings   was   taken,   contrary   to  the  Government's
   contention,  and  that on the date when the Convention entered into
   force  in  respect  of  Russia  the  applicant's  claim was pending
   before the district court.
       41.  The Court recalls that the institution of proceedings does
   not,  in itself, satisfy all the requirements of Article 6 з 1. The
   Convention   is   intended   to   guarantee  not  rights  that  are
   theoretical   or   illusory  but  rights  that  are  practical  and
   effective.  The  right  of  access to a court includes not only the
   right  to  institute  proceedings  but  also  the right to obtain a
   "determination"  of the dispute by a court. It would be illusory if
   a  Contracting  State's domestic legal system allowed an individual
   to  bring  a  civil action before a court without ensuring that the
   case  would  be  determined  by  a  final  decision in the judicial
   proceedings.  It  would  be  inconceivable  for  Article  6  з 1 to
   describe  in  detail  procedural guarantees afforded to litigants -
   proceedings  that  are  fair,  public  and  expeditious  -  without
   guaranteeing  the parties that their civil disputes will be finally
   determined  (see  Multiplex v. Croatia, No. 58112/00, з 45, 10 July
   2003;  {Kutic}  v.  Croatia,  No.  48778/99, з 25, ECHR 2002-II). A
   litigant's  right  of  access to a court would be illusory if he or
   she  were  to  be  kept  in  the dark about the developments in the
   proceedings  and  the  court's  decisions  on the claim, especially
   when  such  decisions  are of the nature to bar further examination
   (see Sukhorubchenko, cited above, з 53).
       42.  The Court notes that the applicant was not notified of any
   decision  in  her  case,  if such, in fact, had been made. When she
   inquired  about  the state of the proceedings in 2002, the domestic
   authorities  denied the registration of the claim. The Government's
   submissions  shed  little light on the developments in the case and
   do  not  enable  the  Court  to establish what happened to the case
   file  and  the  applicant's  claim.  What  is  certain  is that the
   applicant has never obtained a judgment on the merits.
       43.  The  Government's  argument  that the applicant is able to
   re-introduce  her  claim does not convince the Court. The violation
   complained  about  stems  from the domestic authorities' failure to
   determine   judicially  the  claim  that  the  applicant  had  once
   introduced,  rather  than from the absence of a general possibility
   to  sue the car driver and owner. In any event, the Court considers
   that  it  would  place  an excessive and unreasonable burden on the
   applicant  to  require  her to re-submit her action ten years after
   she  had  validly  introduced  it  for the first time and more than
   thirteen  years after the circumstances that had given rise to that
   claim had occurred.
       44.  The Court finds therefore that the failure of the domestic
   authorities  to determine the applicant's claim deprived her of the
   right  of  access  to a court. There has been therefore a violation
   of Article 6 з 1 of the Convention.
   (b) Length of proceedings
       45.  The  Court notes that all delays in the proceedings during
   the  period  under  consideration  are  due  to  the failure of the
   district  court  to  update  the  applicant about the status of the
   proceedings  she  had  initiated.  The Court has already taken this
   aspect  into account in its examination of the applicant's right of
   access  to  a  court  above.  Having regard to its findings on that
   point,   it   considers  that  the  issue  of  the  length  of  the
   proceedings  must  be regarded as having been absorbed by the issue
   of access to a court.
       46.  The  Court  therefore  finds  that  it is not necessary to
   examine separately the issue of the length of the proceedings.
   
             II. Application of Article 41 of the Convention
   
   47. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds  that  there has been a violation of the
   Convention  or  the  Protocols  thereto, and if the internal law of
   the   High   Contracting   Party   concerned  allows  only  partial
   reparation  to  be made, the Court shall, if necessary, afford just
   satisfaction to the injured party."
   
                                A. Damage
   
       48.  As regards pecuniary damage, the applicant claimed 115,558
   US  dollars  (USD)  as  compensation for the loss of salary and USD
   123,088  as  compensation  for medical and travel expenses incurred
   as  a  result  of  the traffic accident. The applicant claimed that
   she  could  have  obtained  this compensation if the Russian courts
   determined  her  claim  on  its  merits.  The applicant claimed USD
   150,000 in respect of non-pecuniary damage.
       49.  The  Government  contested  that there was any casual link
   between  the  alleged violation and the pecuniary damage claimed by
   the  applicant.  They  also  pointed  out  that  the  applicant had
   submitted  certain documents in Hebrew in support of her claims for
   pecuniary  damage  which the Court should not take into account. As
   regards  claims  for  non-pecuniary  damage, they are excessive and
   unreasonable.
       50.  The  Court notes that in the present case an award of just
   satisfaction  may  only be based on the fact that the applicant did
   not  have  the  benefit  of the guarantees of Article 6. Whilst the
   Court  cannot  speculate  as  to the outcome of the proceedings had
   the  situation  been otherwise, it does not find it unreasonable to
   regard   the   applicant   as   having  suffered  a  loss  of  real
   opportunities  (cf.  Leoni v. Italy, No. 43269/98, з 32, 26 October
   2000;  {Pelissier}  and  Sassi  v. France [GC], No. 25444/94, з 80,
   ECHR  1999-II).  To  this  has to be added the non-pecuniary damage
   undoubtedly  suffered by the applicant. These elements of damage do
   not  lend themselves to a process of calculation. Taking them on an
   equitable  basis,  as required by Article 41 of the Convention, the
   Court  awards  the  applicant  the sum of 5,000 euros ("EUR"), plus
   any tax that may be chargeable on that amount.
   
                          B. Costs and expenses
   
       51.  Relying  on the contract with Mr Shteynberg, the applicant
   also  claimed  USD 7,750 for the costs and expenses incurred before
   the domestic courts and in the Strasbourg proceedings.
       52.  The  Government  argued  that  the applicant should not be
   awarded  any  sum  under  this  head.  She  had  not  submitted any
   document,  apart from the contract with Mr Shteynberg, showing that
   she  had  actually  paid  for  the legal assistance. The Government
   also  insisted  that the contract was void because the lawyer's fee
   was  expressed  in  US  dollars, allegedly in breach of the Russian
   laws.  In  any  event,  the  applicant's  claim  is  excessive  and
   unreasonable.
       53.   According  to  the  Court's  case-law,  an  applicant  is
   entitled  to reimbursement of his costs and expenses only in so far
   as  it has been shown that these have been actually and necessarily
   incurred  and  were  reasonable as to quantum. In the present case,
   the  applicant  submitted a copy of the contract with Mr Shteynberg
   which  set  out,  in  a  detailed  manner,  the  time  spent  by Mr
   Shteynberg  and his associate on the preparation of the applicant's
   case  before  the domestic courts and the Court. The Government did
   not  dispute  the  fact  that  Mr  Shteynberg  had  represented the
   applicant  in the domestic and Strasbourg proceedings. The contract
   between  the applicant and Mr Shteynberg had not been declared null
   and  void  by  any  court. It was enforceable under the Russian law
   and  bound  the applicant to pay the amounts indicated therein. The
   Court,  however,  considers  the  amount  claimed  to be excessive.
   Accordingly,  it  awards the applicant EUR 3,000, plus any tax that
   may be chargeable on that amount.
   
                           C. Default interest
   
       54.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based  on  the  marginal  lending rate of the
   European  Central  Bank,  to which should be added three percentage
   points.
   
                FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
   1. Declares the application admissible;
       2.  Holds  that  there has been a violation of Article 6 з 1 of
   the  Convention  on account of the domestic authorities' failure to
   examine the applicant's civil claim;
       3.  Holds  that  no  separate  examination  of the issue of the
   length of the proceedings is required;
   4. Holds
       (a)  that  the respondent State is to pay the applicant, within
   three  months  from the date on which the judgment becomes final in
   accordance  with  Article  44  з 2 of the Convention, the following
   amounts:
       (i)  EUR  5,000  (five  thousand euros) in respect of pecuniary
   and non-pecuniary damage;
       (ii)  EUR  3,000 (three thousand euros) in respect of costs and
   expenses;
   (iii) any tax that may be chargeable on the above amounts;
       (b)  that  from  the expiry of the above-mentioned three months
   until  settlement  simple  interest  shall  be payable on the above
   amounts  at  a  rate  equal  to  the  marginal  lending rate of the
   European   Central  Bank  during  the  default  period  plus  three
   percentage points;
       5.  Dismisses  the  remainder of the applicant's claim for just
   satisfaction.
   
       Done  in  English,  and  notified  in  writing on 13 July 2006,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                      Christos ROZAKIS
                                                             President
   
                                                       {Soren} NIELSEN
                                                             Registrar
   
   

Списки

Право 2010


Новости партнеров
Счетчики
 
Популярное в сети
Реклама
Курсы валют
03.10.2017
USD
57.81
EUR
67.91
CNY
8.69
JPY
0.51
GBP
76.98
TRY
16.13
PLN
15.73
Разное